Hanter Bomon: Duša kao dimenzija iskustva
Hanter Bomon: DUŠA KAO DIMENZIJA ISKUSTVA
Knjiga je sačinjena od zbirke predavanja u kojima Hanter Bomon na poetski način govori o Duši kao dimenziji svakodnevnog iskustva. Teme su ilustrovane brojnim primerima iz Bomonove višegodišnje prakse u primeni tehnike porodičnih konstelacija. Vodeći nas iz poglavlja u poglavlje putevima Duše, Bomon nas poziva da iz sistemske perspektive gledamo u Dušu – ne kao metafizički pojam već kao stvarno čulno iskustvo koje svakodnevno doživljavamo.
Predgovor dr Lidije Pecotić
„Bomon je ponovo među nama. Ovoga puta kao autor knjige Duša kao dimenzija iskustva. Time nastavlja davno započet pokret na našem psihoterapijskom prostoru u kojem je, tako vidljivo i trajno utisnuta njegova otkrivalačka misao. Prevod knjige koja je pred nama, osim vrednih uvida koje nam donosi i daruje, izraz je zahvalnosti, poštovanja i poverenja u delo Hantera Bomona.”
Duša kao dimenzija iskustva
Bomon smatra da posvećenost kvalitetu svakodnevnog života može da bude vid duhovne prakse.
„Iskustva kao što su čežnja, nada, ljubav ili tuga ono su što nazivamo pokretom duše. Dok učimo da posmatramo dušu, postajemo svesni njenih stalno promenljivih svojstava. Iskustvom i praksom, naša svesnost duše postaje suptilna, jasna i određena. Počinjemo da zapažamo dušu u njenom neprekidnom pokretu, otvaranju i zatvaranju, posezanju i povlačenju. Duša sama odlučuje hoće li se otvoriti ili zatvoriti, veoma je osetljiva i reaguje na subjektivna osećanja iz okolnog polja, što nije lako objektivno identifikovati“.
Opšti pristup koji Bomon koristi u svom radu zasniva se na psihoterapijskoj fenomenologiji.
Iskupljenje oca
Bomon se bavi temom koja se često pojavljuje u terapijskom radu – isceljenjem odnosa sa ocem. Smatra da je moguća promena paradigme žrtva – progonitelj kroz unutarnju promenu koju nazivamo praćenje pokreta duše. Ovom promenom ne brišemo događaje iz prošlosti, ali dobijamo izvesnu slobodu da menjamo značaj tih događaja po našu sadašnjost.
Kada očeve prestanemo da posmatramo dečjim očima i umesto toga počnemo da ih gledamo očima odrasle osobe, pozadina se menja i proširuje, a time i slika očeva i nas samih.
Rađanje majke
Bomon opisuje metaforičke načine na koje rađamo sopstvene majke. To je pokret koji postaje moguć samo ukoliko je duša zrela. Glavni faktor pri sputavanju pokreta duše jeste traumatizacija. Kroz temu traume autor razmatra pojam upletenost majke koji na dobar način opisuje odstupanje od prave prirode majke. Bomon veruje da je psihoterapija sjajna prilika da se osvetle izvori upletenosti.
Ljubav i duša u partnerskom odnosu
Bomon navodi da je iz višegodišnjeg iskustva u radu sa parovima počeo da veruje da uspostavljanje prijateljstva i bliskosti u odnosu i samo može da postane duhovna praksa. Kada se odnos partnera sagleda u domenu duše, javljaju se dva glavna pitanja: šta tražimo u odnosu i kako najbolje možemo sebi da pomognemo u traganju. Bomon nam nudi odgovore na ova pitanja.
Kako deca rađaju svoje roditelje
Bomon opisuje složenost uzajamne kokreacije roditelja i dece. On veruje da uprkos povredama i razočaranjima sa obe strane, roditelji i deca ponekad mogu da pronađu način da ljubav ponovo poteče između njih. To podrazumeva razvoj sve veće svesnosti o duši i njenim pokretima. Po njegovom mišljenju ono od čega je potrebno da se deca odvoje nisu njihovi roditelji kao osobe, već iskrivljene slike roditeljske ljubavi.
Samoisceljenje: nada ili iluzija?
U ovom poglavlju Bomon svedoči o putu koji su neki ljudi pronašli kada su bili suočeni sa bolestima koje ugrožavaju život. U kriznim vremenima skloni smo konfuziji koja može da omete ili umanji naše isceliteljske moći. Ta konfuzija u vezi sa bolešću i izlečenjem može i sama po sebi da postane bolest. Bomon naglašava da je, u našem društvu, učenje duše veštinama koje nam omogućavaju da uspešno prebrodimo ovakve krize često zanemareno.
Mržnja i duhovnost
Ako shvatimo mržnju kao pokret zatvaranja duše, a ne samo kao emociju, to nam omogućava da osmotrimo njene suptilnije aspekte. Bomon nas poziva da se, uprkos opravdanom strahu, usudimo da se pozabavimo mišlju da je naša mržnja tema za meditaciju i da dopustimo da osetimo šta je to što naša mržnja želi onda kada se pojavi. To je važan zadatak koji pripada tradiciji duhovnog pročišćenja.
Tragom tuge i žalovanja
I tuga može da se shvati ne samo kao osećanje, već i kao pokret duše. To znači da je moguće ovladati tugom kao bilo kojom veštinom složenog pokreta, poput plesa ili sviranja muzičkog instrumenta.
Način na koji pristupamo žalovanju i veština negovanja duše menjaju naš doživljaj smrti voljene osobe.
Prisustvo mrtvih
Bomon ističe da rad na porodičnim konstelacijama pokreće zanimljiva pitanja o tome šta porodice pamte, a šta zaboravljaju, o prisustvu ili odsustvu umrlih članova porodice i patnji koja može da se pojavi kada zaboravimo osobe koje i dalje utiču na naše živote.
Putem spiritualne psihoterapije
Bomon nas podseća da, iako se svet psihoterapije i svetovi duhovnog i religioznog života razlikuju, kada se izdignemo i pažljivo osmotrimo, vidimo da su oni samo aspekti jednog istog sveta. Autor nam ukazuje na mogućnost reintegracije duhovnosti u svakodnevni život i nudi načine na koje i duhovnost i psihoterapija mogu da doprinesu našem isceljenju.
O autoru
Dr Hanter Bomon licencirani je psiholog u Kaliforniji i Nemačkoj, član je Američke asocijacije psihologa (APA), kao i Nemačke asocijacije psihologa. Bio je član nastavnog veća i predsednik Instituta za geštalt terapiju Los Anđelesa, kada je 1980. godine pozvan kao gostujući profesor kliničke psihologije na Univerzitet Ludvig-Maksimilians u Minhenu, Nemačka. Od 1983. ima privatnu praksu u Minhenu, suosnivač je instituta koji se bavi psihoterapijskim tretmanom psihosomatskih bolesti i predaje širom sveta. Godine 1993, započinje intenzivnu saradnju sa Bertom Helingerom, nemačkim psihoterapeutom čije se ime povezuje sa pristupom porodičnih konstelacija. Bomon nastavlja da istražuje implikacije i novu primenu sistemskog pristupa u psihoterapiji i duhovnoj praksi.
Prevod – Vesna Vukša
Lektura i korektura – Dejana Todorović i Violeta Ivković